objavljeno uto, 27.06.2006 22:58 | autor: bambolina

:'(

objavljeno uto, 27.06.2006 23:42 | autor: m@llena

ja se po istom tom pitanju nisam nikad slagala sa majkom, ali nikad nisam ni cutala.Kad sam htela ici negde, i rekla joj istinu gde idem na mi rece da ne mogu.E onda sam ja pre nje osula paljbu, pa sam sve ovo sto ti napisah ovde ja njoj rekla...i da kad kazem istinu ona ne prihavta, pa zato se onda ne bih koristila drugim oruzjem...sve svoje obaveze ispunjavam i nema nikakve kristi od toga sto mi zabranjuje...samo budi jaka i saspi sve,mozda neces odmah dobiti ocekivanu reakciju, bice burna...ali veruj mi da ces je podstaci na razmisljanje

objavljeno sri, 28.06.2006 03:34 | autor: Gabriel

Heh, starci nekada stvarno tjeraju u krajnosti. Ni ja svojima ne govorim sve, ali ni ne moram. Roditelji su roditelji, a prijatelji su prijatelji. Možda je dobro što ti je majka roditelj, a ne prijatelj. Roditelj će reći ne samo ono dobro i ono što želiš nego i ono što ne želiš, a trebaš čuti. Ali ne pretjerivat, pa tko kaže da se ne može imati dečka i studirat :)

objavljeno sub, 01.07.2006 22:40 | autor: bambolina

@ m@llena: nisam ni ja osoba od šutnje, ne gutam i ne nakupljam bijes, tugu ili nepravdu. ali svi imaju svoju granicu kad popucaju od uzaludnosti i odustanu. na planu mog srca to sam uvijek, u odnosu s mamom, bila ja. pa radim ispod žita. do kada? ne znam. mogao bi biti čovjek mog života, a onda me neminovno čeka razotkrivanje. bojim se reakcije svojih roditelja. da me se odreknu. u životu volim sklad, pa makar i prividni...

objavljeno sub, 01.07.2006 23:03 | autor: babun

tebi je samo vrijeme da odseliš

objavljeno sub, 01.07.2006 23:29 | autor: bambolina

kamo? :) eh, the problem is da jesam u tihom sukobu s mamom, ali sam preveliki konformist da se još otisnem na pučinu životne nesigurnosti. :)

objavljeno pon, 10.07.2006 09:31 | autor: sfinga (Neregistriran) (Neregistriran)

Želim ti sreću, jer znam što znači nositi se s preprekama. Nekima život daje sve na tanjuru, a nama minsko polje.