objavljeno pet, 27.04.2007 08:58 | autor: danas

e, moj barba, slično smo moj prijatelj marko i ja neki dan zaključili kako su upravo tako, svi ovozemaljski sportaši dnas, ništ bolji neg bivši robovi, ak im nije i gore.

objavljeno pet, 27.04.2007 10:28 | autor: Majana

Ova tema koju se zagrebao samo, iritiran ovim svezim dogadjajem, mnogo je sira i ne bih moja razmisljanja mogla skalupiti u ovu kockicu ovde predvidjenu za recenicu dve... ali, zamisli, juce se kod mene na poslu vodila polemika na istu temu, o odricanjima i nehumanosti sporta, o onim malim gimnasticarkama koje do petnaeste zavrse karijeru a onda se preostali zivot leče od stečenih trauma... steta... iz krajnosti u krajnost se ide... a ideja je stvarno bila plemenita...

objavljeno pet, 27.04.2007 17:42 | autor: barba

@danas - nekad je sport bio romantični izraz ljubavi prema svojoj zajednici (u klubu su igrali dečki iz kvarta), sad su novcem zarobljeni i oni koji vode igru i oni koji je samo gledaju. Feničani mamu vam je... radoznalu! :) @majana - mislim da puno krivice u propadanju tih mladih bića leži u bolesnim i neostvarenim ambicijama njihovih roditelja..., ali kak veliš preširoka je to tema!

objavljeno ned, 29.04.2007 08:24 | autor: repatica

da, čovjek se u svojoj biti uopće ne mijenja, glavno je da je kruha i igara

objavljeno ned, 29.04.2007 17:36 | autor: barba

@repatica - u stvari ja mislim da se ćak i mijenja, ali te promjene samo narušavaju sklad. Sve mi se više čini da je "inteligencija" jedini uzrok propadanju.