objavljeno pon, 31.03.2008 23:53 | autor: milansop

I ja sam žalostan. Trenutno. Ali proći će. To sam naučio. Da sam majka, genijalna majka, supermajka, savršenstvo i slične gluposti, ja bih rekla njegovom ocu da ode i zagrli dijete da bude manje žalosno. Tako bih radila na rješavanju onih muških kompleksa, a i njima bi bilo dobro da uče tople odnose zagrljaja. Trebat će im ovih dana, ako sam dobro razumio.

objavljeno uto, 01.04.2008 00:35 | autor: natuknica

Mama u pubertetu - preslatko! (Istina, nekad i tata mora proći kroz pubertet. ;))

General poslije bitke - redovita pojava. Opet, bolje ikad nego nikad. ;)

"a opet - sve mi ovo pomaže da budem manje stroga prema drugima, prema sebi, prema sinu, prema mužu, pa čak i prema roditeljima mladih, zapuštenih polu-huligana koje smo jučer susretali u šetnji kroz parkove Malešnice... " - e, za ovo doista vrijedi griješiti! ;)

Ja sam nekako imala sreće s prve dvije. Kad im pokažeš gdje je granica, teško ili vrlo rijetko je prelaze. Ali zato treća... kao da neprestano ispituje - čekaj malo, jel tu ono bila granica? Ili možda ipak malo dalje? uuuuuh. Moram priznati da je to za mene bio šok. Je li moguće da dijete nije shvatilo? Ali zato mi učiteljica u školi jasno pokazuje da dijete zna gdje je granica. Ali isto tako zna i koga može motati. ;) Ja joj kažem: samo pazite da i vas ne ubaci u kategoriju koju može motati. ;)

Sve to ide u radni staž. :)

objavljeno uto, 01.04.2008 09:15 | autor: inicial

Nikad nije kasno za ispravke. A svaki tvoj uloženi trud i napor, kad tad će uroditi prvim plodom. Roditeljstvo je najuzvišenija, najteža, najbolnija zadaća, ali s druge strane kad rod rodi, onda vidimo da se sva muka, isplatila. Molim za oproštaj ako će ti ovaj komentar zvučati nadobudno ili pametovanje. Unaprijed se ispričavam

objavljeno uto, 01.04.2008 09:49 | autor: medeja7

možda ti to sada izgleda tako jer si zaista jaaaaako trudna..."proći će ga"...pa svi smo ponekad tuuuuuuužni...Zagrljaj. :)))

objavljeno uto, 01.04.2008 11:27 | autor: adary

ne budi preoštra prema sebi, iako još nisam majka iz iskustva svojih bližnjih znam da ih puno reagira kao ti kad klinac zaviče "Mamaaaaaaaa!". Tebi se, naravno, dodatno divim jer si "jako trudna" a k tome si još i zenžena :) drži se :)

objavljeno uto, 01.04.2008 11:48 | autor: akvamarin

O draga moja zenženo pa sama si rekla da si već toliko trudna... ma to je sve tako normalno, proći će i njega, ali i tebe čim budeš malo manje trudna. Čuvaj te se i izdržite još malo. Pusa i zagrljaj veliki (((((())))))

objavljeno uto, 01.04.2008 14:52 | autor: Zenzena

@ milansop - nadam se da si već veseliji danas, iako biometeorološka još uvijek nije dobra... a što se tiče tate i sina, i poljupca - eh, kad bih ja to mogla reći da me se čuje... to bi bilo super. Zanimljivo je to da se biju samo kad sam ja u sobi, inače imaju svoj jezik, hobije, čujem ih kako se keze, i cmaču. Al čim ja dođem, odmah je problem čija sam više... užas, to me zamara, al trpim, ignoriram ih, obojicu. Ko dva bika na brvnu. Muž me grli, mali skače između nas, i rekao bi čovjek da će uživati utroje; čim se ugnjezdi, odmah navali na tatu, i tjera ga. al kažem - čim se ja izgubim - to je taaataaa, si-fu (kako to već kažu u borilačkim vještinama), a on je si-đak (valjda tako) - izvor neizmjernog ponosa. Ja dođem ko jabuka razdora između njih.

@ natuknica - :)

@inicial - nadam se da si u pravu; da nikad nije kasno da se malčice kao korigiramo.

@ medeja - svaki put kad se ti javiš imam neobičan osjećaj - kao kad zasja sunce kroz oblake, kroz prozor... bez najave, a vedro, lako, i prekrasno. Kiss!

@ adary - :)

@ akvamarin - ja se stalno pitam - hoću li biti luđa ili manje luda kad rodim? tako mi je teško s tom trbušinom i popratnim pojavama (sorry mala podstanarka...) da mislim da će mi laknut kad rodim, a onda se sjetim da će ih biti dvoje pa se pitam - jel da zaustavim prazne nade i uživam u sada, il da se nadam da će mi bit lakše kad se olakšam za par kila djeteta i dodatne opreme...