objavljeno pon, 15.03.2010 20:44 | autor: natuknica

Hm. Mislim da znam kako ti je. Meni su tri zadnja ispita trajala godinu i pol. Pa onda diploma i ne znam točno, to baš i nije bilo jako dramatično samo što nisam bila sigurna radim li to kako treba. Al hu kers kad ne kraju imaš papir. Pa onda još šest mjeseci do pravoga posla....

A sad, nekako mi pada na pamet barem jedno iskreno prijateljstvo u tvom životu... A ovo drugo... naravno da čovjek stalno otkriva nešto novo. Ne treba se toga bojati. :)

Ajde, profačice, sretno ti u osvajanju svemira, bilo kroz školski sustav ili mimo njega! :)

objavljeno pon, 15.03.2010 20:53 | autor: makebejka

Draga moja profka: ČESTITAM!!!
Ponosim se tobom i tvojim uspjehom.

Kad sam se ja upisivala na i nisam uspjela svi su mi trljali na nos da su razočarani kao da ja sama nisam bila pa su me još oni s tim morali lupat po glavi, onda sam otišla na drugi prijamni, upala među 10% najboljih i mislim sad će smiriti strasti a reakcija je bila: a šta, nema veze, nisi dala još ni jedan ispit, to je samo prijamni.
Kad sam položila prvi ispit, bila je spika, e ali imaš ih još 10 ove godine.
Kad sam dala godinu, rekli su: a to je samo prva, di su još druge 4...
Sad sam na 4. pa svi i dalje šute,
imam dojam da kad diplomiram će biti spika: a doktorat???

Da skratim priču: prestala sam ih slušati, jer da se na trepavice postavim, očito nikad dobro.

A što se prijatelja tiče, nedavno sam i o tome na blogu pisala, pa znam kako ti je, ja ti stojim na raspolaganju, i putem pm, i maila, a možda se i u živo upoznamo na kojem od blogerskih susreta.

objavljeno pon, 15.03.2010 20:55 | autor: Tonkica Palonkica

hvala, cure.. :*

objavljeno pon, 15.03.2010 20:58 | autor: babun (Neregistriran)

same case ( minus ponos roditelja)

objavljeno pon, 15.03.2010 21:16 | autor: pjesma(deleted) (Neregistriran)

moja poznanica završila faks "roditeljima" i otišla u samostan...oni su poludili na to...ni danas nakon 10 god. nisu se nimalo pomirili s tim...to je bio njen bunt i nadam se da je pronašla mir jer da nije ne bi tako dugo ostala u najstrožem samostanu...
što se tiče diplome...čestitam ti jer ipak je to samo tvoj papir...:))))
prijatelji...kad je čovjeku do njih samo se treba malo više potruditi...:))

objavljeno pon, 15.03.2010 21:33 | autor: Dora

Pa ja mislim da tu roditelji baš ne igraju neku ulogu unatoć svim pritiscima, očekivanjima...itd. sranjima!!! Hoće li roditelji imati od te tvoje diplome kruha? Neće... Hoće li oni od toga imati novac? Neće... Hoće li imati neke koristi? Neće...

Hoće li imati zadovoljštinu hvaljenja na sva usta? Možda...

Hoćeš li ti imati s tom diplomom sve gore navedeno? Sigurno...

Ali ja sam samo ja, nikad radila i nikad upisala ono što su moji roditelji htjeli...

objavljeno pon, 15.03.2010 23:39 | autor: walt

evo još jednog ponosnog studenta. ma sram me to uopće spominjat. ali moram. jel ti lakše?
treba imat 2/3 prava prijatelja, kud ćeš više? e sad, kolko prava?

objavljeno uto, 16.03.2010 03:04 | autor: mladi luk

Je to dobže a tak heski, a pjekni, panji Tonkica. Mužeme mluvit neska nebo zejtra, mame vremena, mi sme kamaradi, pšateli, jak se žika... Rozumiš? :)
Diž budeš pšišela do Horskog kotaru teda budeme mluvit :).

objavljeno uto, 16.03.2010 03:07 | autor: mladi luk

Nebo Obžinki do Daruvaru diž pšide leto... A budeme si vipit jednou kožalku nebo vino, ti, ja a strejda Rex :).

objavljeno uto, 16.03.2010 03:08 | autor: mladi luk

Ja tam mam hodnje kamaradi...

objavljeno uto, 16.03.2010 10:14 | autor: medeja7

Čestitkeeeee... i sada su pred tobom novi izazovi... koje nose sa sobom nove ljude, nova prijateljstva... nove mogućnosti... noveeeeee... Kiss:)))

objavljeno uto, 16.03.2010 16:07 | autor: dewon

1. Život je takav da stalno nalazimo nove ljude, time se razvijamo i stvaramo novog sebe.
2. Vjerujem da ćeš u konačnici doći na svoje, briljirati na poslu, uživati u ljubavi i biti nekoma najbolja "najbolja prijateljica".
3. Čestitam na diplomi. :)

objavljeno sri, 17.03.2010 13:03 | autor: Garbage

Profkice, čestitam, a prijatelji. Doći će to, razočaranja su sastavni dio svega.

objavljeno pet, 19.03.2010 02:52 | autor: Anoniman (Neregistriran)

Gedichte von mir und vielen anderen

objavljeno pet, 19.03.2010 09:02 | autor: levant

Tonkice, frrr...briga te za krive ljude, oni nisu nikad ni bili dostojni da ih zoveš prijateljima! A taj glupi, isprazan osjećaj kada diplomiraš... taj zadnji ispit koji ti se nekad činio kao najveća stvar na svijetu,pa se napokon dogodila, a ti se osjećaš potpuno isto kao prije... da, poznato. Evo, nakon šta sam 2 godine odugovlačila sa Stručnim, pa mi je postao nešto najgore i najnedostižnije, pa sam ga napokon položila.. misliš da sam svjesna? Niti malo. A svi oko mene se vesele u moje ime. Jupi. Ali, kao šta su ti i drugi rekli - sad ipak imaš papir, neka te to tješi. Ja sam svojim namjeravala obrisat dupe, ali ipak sam se suzdržala... Ali ipak, ej - čestitam!! :)))

objavljeno sub, 20.03.2010 11:19 | autor: uzorita

Čestitam, velika je to stvar, no opet samo jedna od životnih stepenica i nadam se da ćeš ih sve preskočiti bez problema jer visoke su, sve više i sve teže... Za druge me nije briga što misle, no potrebno je dosegnuti taj stupanj promišljanja, biti samosvoj. Prijatelja pravih i nemam, sve je isto kao što si napisala i kod mene, no ne smeta - nema veze, takva su vremena. Kad pročitam komentare iznad onda vidim da ti ipak prijatelja imaš, mnogo i svi te jako vole i moraš biti sretna jer i blogeri su pravi ljudi, tu ste zajedno svakodnevno...

"I onda se oni vesele što je gotovo. Kažu da je to njihov uspjeh. Jer su oni meni sve dali. Oni su ponosni. Ja... meni je svega dosta i najradije bih im rekla kako stvari stoje, ali mislim da to oni ne bi mogli shvatiti. Predugo su živjeli u uvjerenju da neke metode funkcioniraju i sada bi ostali samo paf... Možda ipak podcjenjujem njihov razum. Možda je meni jednostavnije nastaviti šutjeti i otići."
Ove svoje riječi sada zapamti i stavi natrag u glavu kad će tvoj potomak studirati i nadam se da ćeš biti uviđavna i nasmijati se kad budeš ljuta jer odugovlači itd...
Sve se brzo preokrene u životu i nekako vrati, zato pokušaj shvatiti svoje roditelje, obitelj - nije im bilo lako sigurno, a sada im malo svojim radom (vjerujem da ćeš uskoro dobiti i krasan posao) nekako nadoknadi... To i je njihov uspjeh jer ti si njihova - tako oni to doživljavaju.
Pozdrav ti