objavljeno pet, 06.07.2007 08:48 | autor: rajna

Mislim da se ne radi o nepovjerenju nego o "sebićnosti" u stilu ja to mogu bolje. Iskreno bilo bi me sramota stajati u redu kraj mojih sinova...davno su se sami prijavili..u srednju školu sam išla par puta na inormacije, stariji diplomirao i radi, mlađi upravo otišao na ispit. Ne znam ni kad su predavanja ni kad se prolazi ili pada. Vidim da se gura. Manje problema meni a njima lakše za budućnost. Potpuno se slažem stobom. Pustimo djecu... oni više nisu "djeca" oni su mladi ljudi koji su spremni da se nose sa obavezama i na taj naćin lakše kroće kroz život.

objavljeno pet, 06.07.2007 12:18 | autor: matea775

ja kad sam birala smjer, iskreno nisam imala pojma što hoću raditi... i tek sam prije 4 mjeseca shvatila što uistinu želim... pa eto, ja sam se našla tek na faksu i mislim da nisam ništa prepustila, roditelji su mi odabrali školu jer ja stvarno nisam znala što želim, mislim, znala sam samo što sam to mogla tek poslje srednje, ali sad više ne želim to nego nešto iz srednje, tako da mislim da je u neku ruku malo i dobro što sam se s mamom svađala oko srednje. malo ne jako...tek toliko da smo argumentirale, jer ja stvarno nisam znala što bi...pozdrav...

objavljeno pet, 06.07.2007 12:53 | autor: medeja7

...ja polako već i "zaboravljam" kako je to bilo sa mojim sinom...znam jedino da je uz mene izgradio svoju slobodu...slobodu izbora...slobodu razmišljanja...i danas, kada je odrastao, gledam kako njegova sloboda živi u njemu. I sretna sam. A kako i ne bih bila...DJECO SVE 5 ZA VAS!!!kISS.:)))

objavljeno pet, 06.07.2007 13:16 | autor: scrilla

definitivno se slažem da djecu treba pustiti da sama odlučuju gdje će se upisati, i ja sam zahvalna svojim roditeljima što mi nikada nisu NAMETALI svoje želje, nego su samo rekli svoje mišljenje o kojem sam ozbiljno razmislila.. A definitivno je problem kod nekih ljudi ta neodlučnost, pa tako i kod mene. Nisam znala u koju bi srednju pa sam upisala gimnaziju jer mi je pružala mogućnost da kasnije upišem bilo koji fax i dala mi vremena 4 god da razmislim o tom faxu.. i na kraju.. šta sam napravila.. išla linijom manjeg otpora jer nisam znala što bi, pa sam upisala fax u svom gradu koji me zapravo uopće ne zanima.. pa sad ćemo vidjet šta dalje.. i da.. "kako možeš ne imati povjerenja u dijete koje si odgojio?" ovisi o čemu se radi, ali nije dobro imati slijepo povjerenje u svoju djecu, to kažem iz iskustva jer mene su roditelji jako dobro odgojili i usadili pravilan sustav vrijednosti, ali svejedno sam ih muljala pun gas, lagala im, radila sranja.. a pravila se dobra curica. eh eh.. zajebana su današnja djeca, zato i ne znaju šta bi sami sa sobom (valjda)

objavljeno pet, 06.07.2007 15:59 | autor: alice_des

ja sam imala (ne)srecu da sam dugo lutala na krivom faksu i sa krivim predodzbama o poslu koji bi radila kad bi ga zavrsila. no, sreca u nesreci, shvatila sam da to nije prava stvar. ipak nije najbolje pustiti ih da sami odlucuju, treba im pomoci i objasniti sto predstavlja koje zanimanje. pozzz ;)

objavljeno pet, 06.07.2007 18:56 | autor: slavonica poetica (Neregistriran) (Neregistriran)

vrlo simatičan naziv iz moga kuta post odličan a mi mi se čitamo zelim ti ugodan vikednd

objavljeno pet, 06.07.2007 20:43 | autor: jednostavna*

za razliku od mnogih, ja nikad nisam imala problema sa odabirom zanimanja, ovo što radim bilo mi je suđeno od kad sam se rodila, ali ima već godina da sa shvatila da to što mi je suđeno i nije ono glavno, ono što stvarno jesam i što moram odraditi je ono kad svaki dan izađem iz svih ureda

objavljeno pet, 06.07.2007 20:48 | autor: selma

:)

objavljeno sub, 07.07.2007 23:06 | autor: misty_blue

Roditelji definitivno ne bi trebali odabirati zanimanja svojoj djeci...Posebno mi je mrsko kad vidim kako neki roditelji uporno žele proživjeti svoje snove preko vlastite djece,tjeraju ih na nešto samo kako bi dijete postiglo ono što oni sami nisu.Roditelji često misle kako dijete nije sposobno samo odabrati svoj životni poziv,strah ih je da će pogriješiti...Ali mislim da ako već mora pogriješiti,neka pogriješi svojom vlastitom odlukom.Ja sam to i napravio,ali na kraju sam ipak pronašao svoj put:)

objavljeno sub, 07.07.2007 23:27 | autor: SuperMamma

Razmišljam na način da svoje dijete najprije odgojim da bude čovjek,da bude sposoban ,da razmišlja svojom glavom,da mu ne pružam sve na tanjuru,nego da se nauči boriti za neke ciljeve u životu...tako sad razmišljam i nadam se da ću ostvariti ja svoj cilj,a onda neka sam odlučuje,uz razgovore i dogovore što želi biti.Nadam se da ga neću udaviti,jer ja sve rješavam razgovorom,još je sve to daleko,ali vrijeme brzo prolazi...