objavljeno pet, 21.01.2011 08:09 | autor: natuknica

Moja kćer je jednom rekla nešto ovako: "Ako je to nešto prolazno, onda me ne zanima. Ako je on onaj pravi, onda mi se nigdje ne žuri jer imamo svo vrijeme ovoga svijeta." Meni se to jako svidjelo. Inače nisam tip od žurbe i rekla bih da sam tu osobinu dobro prenijela barem na jedno dijete. Na drugo malo previše. ;)

Ono što sam se ja samo upitala dok sam ovo čitala - je li to napredovanje posljedica stvarnog upoznavanja ili samo raznih interpretacija u mašti? Ja sam se mnogo puta zaljubila u sliku koju sam o nekome sama naslikala, a ne u ono što je on stvarno bio. :)

objavljeno ned, 23.01.2011 21:30 | autor: helaylh

Tvoja kćer kje to jako lipo rekla.Sviđa mi se :)
Nije da mi se žuri,ali želim to konkretno ostvarenje-napokon. :/
Dobro pitanje koje i mene povremeno zna mučiti...Ne znam kako drugačije da to opišem, objasnim.Osim da onaj dan kad sam ja njega vidila moj je dotadašnji svijet stao.Prestao je postojati, postao je beznačajan.Inače sam racionalna, tj vik sam bila ZA ravnotežu, nikakve nagle rezove, sve razmotriti, o svemu prvo razmisliti.Tako sam naučila kroz dotadašnji način života.
Kad sam njega vidila, i vremenom upoznavala i još ga upoznajem, ja sam se opet osjetila živom...
Sve ono što sam mislila da neću ikad osjetiti prema nekome (bila sam tad u vezi s divim dečkom,sve bajno-krasno, drža me ka kap vode na dlanu.Ali u svoj toj idili,nešto je uvik falilo...) za što sam mislila da je samo proizvod moje mašte, ja sam osjetila kroz to vrijeme što sam njega viđala.
Zbog njega se sve u meni prominilo i nije mi ža zbog ničeg.

Tu sliku nisam slikala,samo sam je vidila kad sam ga prvi put ugledala.I zaljubila se....
:)
:(