objavljeno ned, 30.05.2010 00:03 | autor: Garbage

Draga Uzorita. :)
Mi bezglavo trčimo. Samo trčimo za nečim, želimo još, još, još i još,misleći da će nas to učiniti sretnima.

A ja. Ja uporno ponavljam lekciju. Da mi se svaki put više obije o glavu kad šutim i ne kažem jasno što želim, bez obzira na neugodnost koju će mi to tada prouzrokovati. Neuporedivo je manja sa onim što kasnije dođe, ukoliko šutim. :)

objavljeno ned, 30.05.2010 00:15 | autor: uzorita

#Garbage, vidiš i ja stalno trčim i čini se da više nemam za čim u ovoj zemlji, barem trenutno. I stvarno si umišljam da je to dobro, da tako jedino moram i tražim nove staze, a ne mislim uopće na sebe pritom i zato mi je ova priča krasna i zahvalana sam na njoj...
I znaš ja ne šutim, uvijek sve kažem, ma baš sve i nije to baš dobro jer ljudi to ne vole i udalje se, ne mogu se svi nositi sa istinom i zato pomalo pazim na svoje riječi, ali to onda nisu bliski ljudi ako im ne mogu kazati sve u facu... I zato pokušaj i ti tako, pa što bude - ako im je stalo shvatit će i sve će biti u redu... Glavno da si ti mirna, to je najvažnije!

objavljeno ned, 30.05.2010 00:22 | autor: george cameron (Neregistriran)

mene je ta filozofija dovela do tog da sam i u 35-oj još nezaposleni student

ja sam i za meksikance meksikanac

objavljeno ned, 30.05.2010 00:35 | autor: Garbage

Trčati počnemo jer se bojimo neimaštine, barem ja tako mislim. I dalje, s vremenom se to pretvara u nešto sasvim drugo. Želim i ovo. I ono. I radiš za neki luksuz ili nešto tako, što će ti kao učiniti život ugodnijim. A i bez toga si bio sretan. Kao i s tim. A kad dođe, onda želiš nešto više i veće.

A istina čini neprijatelja, a podilaženje prijatelje. Ego je gadna stvar, ljudi su prema sebi subjektivni, to je ionako općepoznato. Ali sam ja više mislila na šutnju vezanu za moju situaciju, za onako nešto mi je trebalo mnogo više hrabrosti. Tko zna, sljedeći put možda.. No sada je još i dobro kako je prije bilo.
A ta tvoja (ne)šutnja.. Priznajem, nerado, da nekima malo upakujem onu surovu istinu. Jer se vodim za time da se sve može reći na lijep način. Eto čisto tako da im ne povrijedim osjećaje, pokušam biti što mekša. Ostalima, prolaznima.. Za ostale sam davno prestala brinuti na taj način, toliko snage u leđima i rukama ipak nemam, pa da i njihove osjećaje nosim. Imaš pravo, bliskost uključuje iskrenost, ja to oduvijek tražim i hoću. Jer zbilja, nemaš ništa od izvrnute stvarnosti, koju ti netko takvom prikaže. Jer ti je "prijatelj". Medvjeđa usluga. :)

objavljeno ned, 30.05.2010 00:36 | autor: selma

:)))

objavljeno ned, 30.05.2010 00:40 | autor: Dezire (Neregistriran)

Uzorita Dušo...

Ti si neiscrpan izvor pametnih misli....

Pozdrav!

Dezire

objavljeno ned, 30.05.2010 02:05 | autor: Anoniman (Neregistriran)

http://www.facebook.com/pages/Nisi-svjetsko-prvenstvo -da-te-cekam-4-godine/350337444876?v=wall#!

objavljeno ned, 30.05.2010 09:06 | autor: Violette

Ovo je odlično....moram još malo razmišljati o biseru u poruci.

objavljeno ned, 30.05.2010 11:16 | autor: walt

živa istina, bravo za meksikance. ajde ako je čovjeku jedrenje najvažnija stvar u životu pa želi jahtu, ali ako nije, što će mu? a da, mora jedan trgovački tajkun pokazat drugom trgovačkom tajkunu da ima većeg. majbaha. unutra trešti ceca, nema baha.

objavljeno ned, 30.05.2010 11:42 | autor: medeja7

:)))

objavljeno ned, 30.05.2010 13:29 | autor: natuknica

Hm, da, čula sam vrlo sličnu priču, samo s Dalmatincem... Završavas "Oli sad ča činin?"
Stvarno, možda smo već tamo? ;)

objavljeno ned, 30.05.2010 21:23 | autor: angy

zanimljiva izreka...dala me je na razmišljanje gdje je i koji je to moj put....

objavljeno pon, 31.05.2010 20:22 | autor: Anoniman (Neregistriran)

"Jeder stirbt für sich allein...", Fallada...ili u slobodnoj interpretaciji: svi kad-tad dosegnemo prag svojih nesposobnosti i - platimo ih. Nekoc kao Otto i Elise, fizički. Jednom neki drugi Otto i neka druga Elise - mozda u nekom drhtaju pred kakvim Limbom sebe samih. Mozda u grcu a mozda u radosti - ali... svi jednom u vremenu zakoracimo na ishodiste svih svojih puteva. To su sudbine... svatko zivi i umire sam... i bez Fallade...Vjerujem da je prica koju je Uzorita ispricala daleko dublja od samo materijalnog. Cini se da govori o tom kako je (jednom je jedna draga zena izrekla...) za srecu dostatan osmjeh i tracak sunca... hmmmm.. da li je? Kazu da novac nije bitan - dok ne odes u ducan... :) Plavi Leptiru, tko ce znati?....Pepa...

objavljeno pet, 04.06.2010 00:34 | autor: viktorija2

Da, da i ja sam čula sličnu priču samo sa našim domaćim malim ribarom. Samo znam da je posao ribara težak mukotrpan i malo je takve idile o kojoj pričaju priče onih koji ih promatraju. Nakon što sam provela samo jednu noć na ribarskom brodu , bila sam veoma umorna i iscrpljena. Dok smo s upaljenim feralom usidreni čekali da riba naiđe brod se ljuljao . gledala sam ležeći na daski zvijezdano nebo i jarbol iznad sebe kako se ljulja llijevo, desno satima , I Čitavo zvijezdano nebo nikako da se prestane ljuljati ,bilo mi je mučno, povraćalo mi se " Bogu dušu - Bog je neće" jedva sam čekala da svane i krenemo kući.
Kad mi je muž ribario uvijek sam gledala na more u strepnji da vjetar ne ojača.i slušala da li se jako čuju vali.
Kad je došao kući sav mokar i smrdljiv od nafte i ribe, pola bi dana prespavao a tada se opet spremao za noćni izlazak.
Ali bilo nam je lakše , da mnogo lakše, mogla sam nabaviti neke stvari za kuću koje nikako drugačije od obične plaće nisam mogla, mogla sam nam kupiti i nešto odjeće i obuće. mnogi ribari koji su dulje ribarili izgradili su kuće i obezbjedili svojoj obitelji dobar život. Neki su se propili i propali , ali malo je onih koji se ludo zabavljaju ili su od ribarije napravili neki dobar biznis od kojeg sada lagodno žive.

objavljeno sri, 09.06.2010 21:05 | autor: lucile

ja sam meksikanac. Odlican post

objavljeno sri, 16.06.2010 11:25 | autor: odvikavanje

..ovdje se radi o ribarenju za dnevne prehrambene potrebe, ne za prodajne (po svaku cijenu)...i nije ovo priča ovo je istina..da lovi svak za sebe, da sije svak za sebe....da žanje svak za sebe....da kopa bunar svak za sebe.. živio bi...i lako je i teško, kao i svaki posao, ali odgovra samo sebi, dužan je samo sebi... takvih ljudi je bilo, ima ih mnogo, moj otac je takav, tako me školovao i osato je čovjek, ostao je s majkom, ostao je u staroj kući ali je obnavlja.. mama je ostal bez posla ali je počela ići s njim na polje saditi povrće, masline, lozu...ljudi jeli vama jasno da je više od 70% hrvatske neobrađeno????... nezaposleni studente ne srami se primiti lopatu... bogatstvo je relativno, život je sam po sebi bogatstvo, ako se još sve posloži da život odživimo i prođe bez velikih problema to je nagrada...ova prića je moj moj životni put, ali sam barem dugo imao ulogu onog s jahte...i shvatio sam da se vrtim u krug koji bi me vrlo lako centrifugalno mogao izbaciti iz svih životnih tokova..usporio sam,,,lakše mi je..zdraviji sam..ribarim..i ribarit ću...život je moja dionica, djeca su mi kamate...
uzorita i natuknica hvala na priči.

objavljeno čet, 17.06.2010 03:04 | autor: mladi luk

Pederčina sa Harvarda! Modni guru :).

objavljeno pon, 21.06.2010 17:13 | autor: catcherinthecity

ovo sam već jednom prije pročitala i oduševila sam se.
priča je baš ono što ljudi u životu često ne vide-neke stvari imaš,a da nisi ni svjestan.

objavljeno ned, 04.07.2010 22:16 | autor: kurbla

:-))))))))))))))))))))))))) sjajno, ma sjajno :-)))))))) kako bi svijet samo bio divan da su ljudi poput tih ribara... Samo polako ili štono bi Meksikanci rekli: trankila :-))))))))))))))))))))))))

objavljeno ned, 04.07.2010 22:19 | autor: kurbla

Baš sam se sjetio nečega što je jednom netko rekao, ne znam tko niti kada, ali kaže kako nije bogat onaj koji puno ima nego onaj koji malo treba :-)))))