objavljeno sri, 02.04.2008 22:15 | autor: big_girl

pozdraw, ovo je napisano tako lijepo i meko, kao da je takvo što jednostavno napisati. A zapravo je teško kao i po oblacima hodati, iako lijepo zvuči... Svaka čast;)

objavljeno sri, 02.04.2008 23:14 | autor: selma

:)

objavljeno čet, 03.04.2008 01:19 | autor: uzorita

Ti si to napisala ,a ja proživjela! I stalno gledam te oblake, nebeske jastuke...
Da, tu nije potrebno ništa osim blizine i onoga... Znaš!
Život... Dobar ti dan

objavljeno čet, 03.04.2008 08:06 | autor: inicial

Takve su neke ljubavi, umiru u trenutku živog, pravog dodira, a stanuju u vječnosti, skrivene duboko u nama, i dok živimo parelelan život s nekim koga volimo cijelim bićem, umom, tijelom, dok se dajemo, pa uzimamo i živimo neki sasvim drugi život, možda i vedriji i dinamičniji, ali kad se sretnemo, opet smo ti i ja isti, naši, egzotično voće, dvije melankonije spojene u trenutku - - - jako, jako, jako lijepo ;))

objavljeno čet, 03.04.2008 10:37 | autor: medeja7

kada sam ovo pročitala...uzdahnula sam...kao do si pisala o meni i jednom "njemu"...prepoznala sam se u tom TRENUTKU, malom, slatkom, beskonačno kratkom...Kiss:)))

objavljeno čet, 03.04.2008 11:17 | autor: adary

neke "ljubavi" je najbolje pokopati baš pod nebeskim jastucima, nikako ispod svog jastuka...

objavljeno pet, 04.04.2008 15:23 | autor: sirim_radost

napisano sa stilom,lijepo.

objavljeno sri, 09.04.2008 20:35 | autor: walt

sviđa mi se intimnost i iskrenost. podsjeća me na... a da, i ja imam sličnu priču... vidiš koliko ljudi u tome pronađe sebe, zato kažem intimnost i iskrenost. pozdrav :O)