objavljeno uto, 09.09.2008 17:31 | autor: medeja7

znaš kako ih ja zovem, takve dane... "majmuni se svađaju" u mojoj glavi... Ne daj se...Kiss:)))

objavljeno uto, 09.09.2008 18:35 | autor: scarlett84

hehe moja biba doslovno su majmuni...ili bolje receno bube...bube su u glavi cak ima i pjesma neka tako ide...drzim se ali napornomi je vise...stalno tako dobro.lose-dobro-lose, ali najgore je to sto ono lose kad naleti isisa sve ono sto dobro gradi danima u samo jednom trenu-nevjerovatno!

objavljeno uto, 09.09.2008 18:56 | autor: natuknica

Mislim da je jako dobro što to sve primjećuješ i što si toga svjesna. Mislim isto da moraš stisnut zube i uhvatiti se s tim u koštac. Mislim da te sklonost depresiji nikada neće napustiti, ali možda možeš naučiti kako je zaskočiti. Recimo budilica u 7 u jutro i 500 m plivanac... Ja to tako samo mislim, nema šanse da znam. (((((((((((((())))))))))))))))

objavljeno uto, 09.09.2008 20:21 | autor: scarlett84

znam sto mislis, moja mama misli isto ali ja kad me uhvati nisam za nista, imam perioda kad bih samo spavala i spavala, pa perioda kad nemrem uopce zaspati samo ljekovi pomognu, a opet ima perioda kad moram nesto raditi jer mislim da bi poludila nacisto...cudno je to opisati uopce, jer nikada nije isto, nekad mi npr razgovor pase, a nekad me strasno smeta, nekad mi je potrebnoma koliko godina imala da me mama zagrli, a nekad me ne smije dotaknuti...sve je to jako cudno, primjecujem ja sada puno vise i sada znam koje ponasanje i pojava ce uzrokovati neku drugu...npr ako tesko uspijem zaspati, pa postanem razdrazljiva i smijem se previse pa onda samo odlutam znam da ce doci neka kriza pa onda preventive radi pokusavam svasta nesto da ublazim udarac, ali ona dodje kako got to okrenes i postavis, nekad jace a nekad slabije ali dolazi...i zaista mi remeti zivot, mislim da se treba nauciti nositi s tim sto ja definitivno jos nisam.

objavljeno sri, 10.09.2008 08:57 | autor: akvamarin

Drago moje malo, evo dajem ti i zagrljej, i pusu, i riječi, i šutim, usta ne otvaram...- uzmi ono što ti paše, samo budi dobro. Volim te, to znaš.

objavljeno čet, 11.09.2008 01:55 | autor: Psiho2

Jedan zagrljaj podrške uz novigradski osmijeh. Naučiti se nositi s tim nije nimalo jednostavan zadatak. Svakome. Najbolje bi bilo kad bi se mogla smanjiti očekivanja, kao i euforije. Onda je i ona druga faza manje naglašena. I dobro je javljati se i pisati i kad je dobro i kad je loše i čak kad su teški dani (barem jednom rečenicom).

objavljeno čet, 11.09.2008 08:11 | autor: natuknica

Vjerujem ti. I osjećam se bespomoćno. Ono što mogu, to je (((((((((((((((((()))))))))))))))))

objavljeno čet, 11.09.2008 14:40 | autor: scarlett84

je zaista je naučiti nositi se sa depresijom jedna vrlo teška stvar...svi oko mene uče i pokušavaju naučiti, a tako i ja...malo manje uspjesno, jer još uvijek me iznenadi. ali slazem se da očekivanja, euforije i ono što tražim od sebe od kad me ovo "spopslo" treba zaista smanjiti ali teško je od jedne osobe koja je u jedno popodne mogla pročitati knjigu od 500-600 strana, koja je u 10 dana mogla položiti 14 različitih ispita sa vrlodobrim i odličnim uspjehom, koja je noć prije ispita mogla naučiti ispite teške poput psihologije i pedagogije samo tako kao da je šala, koja je mogla pamtiti podatke kao od šale...teško je meni samoj sad očekivati manje, i spustiti kriterije kad znam da sam mogla a više jednostavno ne mogu...