objavljeno ned, 01.02.2009 11:07 | autor: knjiga (Neregistriran)

a još teže kad on tebe ne cijeni

objavljeno ned, 01.02.2009 12:27 | autor: Tonkica Palonkica

teško je naletjeti na dobrog... nadam se da još ne moraš cuclat apaurine i leksaurine zbog i u svezi glede radne okoline. :)

no također je dobro imati se na koga žaliti. s obzirom da bi mnogi htjeli šefa bilo kakvog u slučaju da dolazi s poslom u kompletu.

objavljeno ned, 01.02.2009 12:44 | autor: Ithiriel

E to znam... E, napokon nešto znam! Jest, graniči sa nemogućom misijom :)

objavljeno ned, 01.02.2009 12:49 | autor: selma

:)

objavljeno ned, 01.02.2009 14:56 | autor: zenta

Ovo je duhovito....da ne kažem gorko, ali , kod mene je drukčije

objavljeno ned, 01.02.2009 14:58 | autor: peempe (Neregistriran)

So true!

objavljeno ned, 01.02.2009 15:23 | autor: oaza

...zato je najbolje biti sam sebi šef:-))

objavljeno ned, 01.02.2009 15:59 | autor: medeja7

:)))

objavljeno ned, 01.02.2009 17:54 | autor: neko zaljubljen

ostavljam jedan veliki pozdrav .. uvek jako zanimljivo Kao i pre ...

objavljeno ned, 01.02.2009 17:55 | autor: angy

a još teže kad on ne cijeni radnika.....

objavljeno ned, 01.02.2009 22:06 | autor: mladi luk

A nije lako ni biti šef u tom slučaju.

objavljeno ned, 01.02.2009 23:09 | autor: natuknica

Priznajem, nisam nikada razmišljala o toj opciji da te šef ne cijeni. Ne mislim ja da sam takva faca koju svatko teba cijeniti, ali mislim da izgubim moć zapažanja kada netko mene ne cijeni. Uglavnom, ne uzimam to personally. I osim toga, taj tko mene ne bi cijenio, e taj fakat ne zaslužuje da ga se cijeni. ;) Možda malo karikiram, ali savjetujem da se razmisli o tome. :)

Ali šef, šef bi stvarno trebao biti netko od koga možeš nešto naučiti, netko kome se možeš obratiti kada te nešto muči, jednostavno, netko koga cijeniš. :)

Oaza, tvoja verzija stvarno ima smisla. Ipak, kod posla postoje još neki drugi faktori osim toga tko ti je šef. Koliko voliš to što radiš, kolika ti je plaća, radno vrijeme... Baš ne mogu svi ti faktori biti na najboljem nivou. Pa onda čovjek važe i radi kompromise. :-/

E, Mladi Luče, i to je istina! I tu se radi o kompromisu. Često ljudi zbog plaće zanemare sve ostalo. ;)

objavljeno ned, 01.02.2009 23:19 | autor: DnoDna

Toplo se nadam da ću i ja od sutra imati šefa.. kakvog - takvog.. pozdrav.

objavljeno pon, 02.02.2009 03:59 | autor: sonke

trebaš upoznat moju...tad bi ti se smučio život

objavljeno pon, 02.02.2009 10:02 | autor: Anoniman (Neregistriran)

Posjeti i ti novi forum www.tipkalica.com i upoznaj odličnu ekipu !!! Čekamo te, pozz. admin

objavljeno pon, 02.02.2009 10:20 | autor: rex_hr

E, a kaj kad si sam sebi šef i ne cijeniš svog šefa? Jel on tebe cijeni onda? I kaj ti nisu onda ugrožena radnička prava kad ne možeš štrajkat? Mislim, možeš al onda će pregovori bit ful jednostrani.. osim ak nisi podvojena ličnost.. i tak... to... mah, ponedjeljak je, još sam i dobar :D:D

objavljeno pon, 02.02.2009 10:37 | autor: Lucile

tesko je....

objavljeno pon, 02.02.2009 12:55 | autor: photofairy

potpisujem knjigu, hehe :))

objavljeno pon, 02.02.2009 18:13 | autor: frka

ne da nije lako, nego je nemoguće, ako mene pitaš
moj se svesrdno već četiri godine trudi da ga ne cijenim, ali ja sam, ovakva prokleta, pronašla ono vrijedno u njemu

inače ne bih preživila, majke mi

objavljeno uto, 03.02.2009 23:52 | autor: Viktorija2

Još je gore kad ga se bojiš.

objavljeno sri, 04.02.2009 08:12 | autor: natuknica

Joj, ne volim strah, Viktorija. Kako kažu ljudi - ne bojim se nikoga osim Boga. Točnije, kako kaže Isus - ne bojte se onih koji mogu nauditi vašem tijelu. I tvoj zadnji post je upravo o tome.

Pitam se nekad, jesam li ja imala doista sreće u životu pa da ne nailazim na ljude koji bi me ponižavali ili one koji bi mi prijetili? Je li mi moje obrazovanje otvorilo vrata koja su mnogim ljudima zatvorena?
Ne, ne mislim da je moje obrazovanje nešto posebno, vidjela sam i ljude obrazovanije od sebe koji si dozvoljavaju da se boje moći drugih ljudi ili da ih drugi ljudi ponižavaju. Ja jednostavno ne mogu gledati stvari na taj način. I zato ni strah ni ponižavanje nisu spomenuti u postu. Priznajem, to je možda moja narav, možda dar za kojeg nisam zaslužna, možda odgoj mojih roditelja, možda je meni lakše nego drugima, ali to ne znači da je drugima nemoguće razviti i njegovati poštovanje prema samom sebi i pouzdanje u Gospodina koje otklanja strah od drugog čovjeka.

Zato jesam, ni svjesno, ni namjerno, ali sad vidim da sam spomenula samo ono što govori o mojem poštovanju prema drugom čovjeku, ono na što mogu utjecati, baš kao što reče Frka. Jer ne mogu utjecati na to da mene drugi poštuju, time se onda niti ne zamaram. Ne prihvaćam mogućnost da se bojim drugog čovjeka pa to ni ne spominjem. Ali mogu sebe natjerati da ga poštujem, iako je to ponekad teško.

E, život je doista lijep! Nisam ni znala što sam sve rekla u ovoj jednoj rečenici. ;)