objavljeno čet, 25.09.2008 20:40 | autor: nasdvoje

koliko god bila mučna, ta iskustva su otrežnjujuća do stepena dok se ne dođe do neprijatne istine da nekim ljudima nema pomoći, i da koliko god da su ti bliski na prvom mestu si odgovoran samom sebi. polako, vremenom, ta činjenična neprijatnost postaje prihvatljivija i lagano dobija univerzalno važenje. zbog toga sam i počeo da gajim prezir prema usrećiteljima i mesijama svih vrsta koji koriste svoj ideološki zabran ne da bi pomogli drugima, već da bi promovisali sebe u taj, sa hegemonističke tačke ovog trenutka, bogougodni položaj i tako kompenzovali nedostatak hrabrosti u razrešavanju ličnih dilema. aktivizam i angažovanost su postali simulakrum najgore vrste, pogotovo u srbiji gde su ponovo počele da se prave crne liste, u duhu demokratije i tolerancije. jebeš ti tu demokratiju ako o nekim stvarima nema rasprave jer to je to davanje veštačkog disanja lešu, ovog puta lešu josipa broza tita.

mislim da ne možeš nikome da pomogneš dok on sam nije spreman sebi da pomogne, a do tada možeš jedino da pomogneš sebi. galilej je, osim ipak se okreće, rekao i da je sopstvo jedini delić kosmosa za koji ti je data mogućnost da ga istinski promeniš. i bio je u pravu i zato je najebao najstrašnije.

objavljeno čet, 25.09.2008 20:44 | autor: nasdvoje

sad sam se setio i one poslovice: ne pomaži putniku koji spušta svoj prtljag ispred tebe, pomozi onome koga vidiš da nosi svoje kofere.