objavljeno sri, 24.10.2007 15:30 | autor: Posjetitelj (Neregistriran) (Neregistriran)
radi li sad?
objavljeno sub, 10.11.2007 18:28 | autor: Morticia (Neregistriran) (Neregistriran)
Uz svo dužno poštovanje prema njegovom liku i delu, što se mene tiče, dajem Boru za Boru Boru, pakujem kofere i palim na Polineziju. (Gde neću nositi i slušati njegove albume.):)
objavljeno pet, 02.01.2009 01:38 | autor: anek61 (Neregistriran)
izvanredan tekst. pozdrav iz skoplja :)
objavljeno pet, 25.09.2009 02:43 | autor: Srba Srećković (Neregistriran)
Zablude najlepše pevaju:
O subverzivnosti Borinog delovanja može se govoriti kao i o subverzivnosti svih SFRJ "disidenata". Dakle, po pravilu, kao o najzaštićenijim "propitivačima granica" u kompletnom istočnom lageru. SFRJ, kao zgodna evropska spona preko koje su bivše kolonijalne sile održavale uticaj u bivšim kolonijama, i njeni "otpadnici", u koje bi se po ovom tekstu svrstao Bora Đorđević, bar onaj iz ranih osamdesetih, bili su do te mere zaštićeni da, usled simulacije represije nad njima, niko od njih nije stekao planetarno prepoznavanje jednog Solženjicina, Visockog, Polanskog, Kundere, Siorana, Kosinskog...
Pop kultura, shvaćena i kao roba i kao umetnost i kao svima razumljiv jezik, svakako je pod uticajem dominantne ideologije, koja i preko nje projektuje sliku sveta kakvu establišment želi da pokorni građani imaju. Ipak, na prostorima na kojima je diskutabilno o kakvim ideologijama se radilo u poslednjih šest i po decenija, osim da su se u balkanskom loncu kuvale jedna sa drugom, dok nisu isparile poput Borinog talenta i značaja njegove grupe, a to je vreme u kome živimo, ad hoc primena tekovina novije evropske filozofije, ne deluje u potpunosti usklađeno sa stvarnošću koju bi ovaj tekst želeo da pojasni.
Lep pozdrav!
objavljeno ned, 27.12.2009 08:30 | autor: nasdvoje
ko peva zlo ne misli ;)
ptanje je na koju stvarnost poštovani srbo referišete kada je ne vidite usklađenom sa "ad hoc primenom tekovina novije evropske filosofije"? mogu delimično da se složim po pitanju "isparavanja talenta B. Đ." ali ne i sa "gubljenjem značaja njegove grupe." prosto zato što ostaje dosta pesama koje su itekako primenljive i na ovo današnje vreme.
upravo na polju pesama možemo i sagledati nemerljivi doprinos R. Č: i njenog spiritusa movensa rokenrol pesmarici ovih prostora, što je bila glavna tema ovaog teksta (tj. pokušaj) - oni su i sistematizovani bili veća pretnja po isti taj sistem nego mnogi kontrakulturni aktovi. to je možda i zbog toga što je R. Č. jedina bila u takvoj poziciji, a mogla je da izabere mnogo ugodniji kutak i da ne ide po ivici žileta kao što jeste.
što se tiče disidenata, nisam siguran da bi bilo ko menja svoju kožu sa njihovom "zaštićenošću" ali mogu da razumem taj ugao gledanja iako se s njim ne slažem. planetarna prepoznavanja persona o kojima govorite usledilo je nakon njihovog prebega u zemlje zapada, slično kao što se dogodilo i sa đilasom (koji je prvo literarno pa faktički izbegao).
srdačan otpozdrav!